Пређи на садржај
ЋирLat
Постање 2222 од 50

Стари завет · Законске књиге

Постање 22

Жртвовање Исака. Потврђивање обећања. Нахорови потомци.

1
Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
2
И рече му Бог: Узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.
3
И сјутрадан рано уставши, Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.
4
Трећи дан подигавши очи своје, Аврам угледа мјесто издалека.
5
И рече Аврам момцима својим: Останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
6
И узевши Аврам дрва за жртву, напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
7
Тада рече Исак Авраму оцу својему: Оче! А он рече: Што, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?
8
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
9
А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега, метну га на жртвеник врх дрва;
10
И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега.
11
Али анђео Господњи викну га с неба и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
12
А анђео рече: Не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.
13
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву умјесто сина својега.
14
И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, гдје ће се Господ постарати.
15
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16
И рече: Собом се заклех, вели Господ: Кад си тако учинио и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,
17
Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.
18
И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи кад си послушао глас мој.
19
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.
20
Послије тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
21
Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамова,
22
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23
А Ватуило роди Ревеку. Осамих роди Мелха Нахору, брату Аврамову.
24
А иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
Главе · Постање
  1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
  10. 10
  11. 11
  12. 12
  13. 13
  14. 14
  15. 15
  16. 16
  17. 17
  18. 18
  19. 19
  20. 20
  21. 21
  22. 22
  23. 23
  24. 24
  25. 25
  26. 26
  27. 27
  28. 28
  29. 29
  30. 30
  31. 31
  32. 32
  33. 33
  34. 34
  35. 35
  36. 36
  37. 37
  38. 38
  39. 39
  40. 40
  41. 41
  42. 42
  43. 43
  44. 44
  45. 45
  46. 46
  47. 47
  48. 48
  49. 49
  50. 50

Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.

Покушајте