Постање 31

А Јаков чу гдје синови Лаванови говоре: Јаков узе све што бјеше нашега оца, и од онога што бјеше нашега оца стече све ово благо.

И видје Јаков гдје лице Лаваново није према њему као прије.

И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

И послав Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду својему.

И рече им: Видим гдје лице оца вашега није према мени као прије; али је Бог оца мојега био са мном.

И ви знате да сам служио оцу вашему како сам год могао;

А отац ме је ваш варао и мијењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

Кад он рече: Што буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече с биљегом што буде нека ти је плата, онда се младило све с биљегом.

Тако Бог узе стоку оцу вашему и даде је мени;

Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видјех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе бијаху шарени, с биљегама прутастим и коластим.

А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.

А он рече: Подигни сад очи своје и гледај: овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с биљегама прутастим и коластим; јер видјех све што ти чини Лаван.

Ја сам Бог од Ветиља, гдје си прелио камен и учинио ми завјет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав дио и нашљедство у дому оца својега?

Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.

Јер све ово благо што узе Господ оцу нашему, наше је и наше дјеце. Зато чини све што ти је Господ казао.

И подиже се Јаков, и метну дјецу своју и жене своје на камиле;

И одведе сву стоку своју и све благо што бјеше стекао, стоку коју бјеше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу својему у земљу Хананску.

А Лаван бјеше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу својему.

И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

И побјеже са свијем благом својим, и подиже се, те пријеђе преко воде и упути се ка гори Галаду.

А трећи дан јавише Лавану да је побјегао Јаков.

И узе са собом браћу своју и пође за њим у потјеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.

И стиже Лаван Јакова; а Јаков бјеше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такођер разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побјеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

Зашто тајно побјеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с пјесмама, с бубњима и с гуслама?

Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.

Могао бих вам досадити; али Бог оца вашега ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.

Иди, дакле, кад си се тако ужелио куће оца својега; али зашто украде богове моје?

А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах: Хоћеш силом отети кћери своје од мене.

А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи што је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.

И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двију робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина, уђе у шатор Рахиљин.

А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и сједе озго;и Лаван пипаше по цијелом шатору, и не нађе.

А она рече оцу својему: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је што у жена бива. Тражив, дакле, не нађе идола својих.

И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко тјерао?

Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.

Ево двадесет година бијах код тебе: Овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твојега не једох.

Што би звијерје заклало нијесам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.

Дању ме убијаше врућина, а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

Тако ми је било двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за двије кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мијењао десет пута.

Да није Бог оца мојега, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацијело отпустио празна. Али је Бог видио невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.

А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и што год видиш, све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховијем које родише?

Него, хајде да ухватимо вјеру, ја и ти, да буде свједочанство између мене и тебе.

И Јаков узе камен и утврди газа спомен.

И рече Јаков браћи својој: Накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

И рече Лаван: Ова гомила нека буде свједок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.

А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе кад не узможемо видјети један другога.

Ако уцвијелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човјек бити између нас, него гле Бог свједок између мене и тебе.

И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

Свједок је ова гомила и свједок је овај споменик: да ни ја нећу пријећи преко ове гомиле к теби, ни ти к мени да нећеш пријећи преко ове гомиле и споменика овога на зло.

Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њихова, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца својега Исака.

И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.

А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде и врати се у своје мјесто.