Постање 34

АДина, кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа дјевојке у оном крају.

А угледа је Сихем, син Емора Евејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

И приону срце његово за Дину, кћер Јаковљеву, и дјевојка му омиље, и он јој се умиљаваше.

И рече Сихем Емору оцу својему говорећи: Ожени ме овом дјевојком.

А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови бијаху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћутје докле они не дођу.

А Емор, отац Сихемов, изиде к Јакову да се разговори с њим.

А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгњевише се веома што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.

Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.

Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

И рече Сихем оцу дјевојчину и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу што ми год кажете.

Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати што год кажете; само ми дајте дјевојку за жену.

А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његову пријеварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.

И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човјека необрезана, јер је то срамота нама.

Него ћемо вам учинити по вољи ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју дјевојку и отићи ћемо.

И по вољи бише ријечи њихове Емору и Сихему, сину Еморову.

И момак не оклијеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиље веома; и он бјеше највише поштован између свијех у кући оца својега.

И отиде Емор и син му Сихем на врата града својега, и рекоше грађанима говорећи:

Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховијем женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ ако се све мушкиње међу нама обреже, као што су они обрезани.

Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

И који год излажаху на врата града његова, сви послушаше Емора и Сихема, сина његова; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његова.

А трећи дан кад они бијаху у боловима, узеше два сина Јаковљева, Симеон и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.

Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове, отидоше.

Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и оплијенише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, што год бјеше у граду и што год бјеше у пољу.

И све благо њихово, и сву дјецу и жене њихове похваташе и одведоше, и што год бјеше у којој кући.

А Јаков рече Симеону и Левију: Сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити, те ћу се истријебити ја и дом мој.

А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?