Стари завет · Законске књиге
Постање 18
Три путника у Мамрији. Исак још једном обећан. Најављена пропаст Содома. Аврамова молба.
1
Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2
Подигавши очи своје, погледа и, гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их, потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;
3
И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.
4
Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом.
5
И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: Учини што си казао.
6
И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче.
7
Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8
Па онда изнесе масла и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9
И они му рекоше: Гдје је Сара, жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
10
А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11
А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена.
12
Зато се насмија Сара у себи говорећи: Пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
13
Тада рече Господ Авраму: Што се смије Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?
14
Има ли што тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15
А Сара удари у бах говорећи: Нијесам се смијала. Јер се уплаши. Али он рече: Није истина, него си се смијала.
16
Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; и Аврам пође с њима да их испрати.
17
А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18
Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19
Јер знам да ће заповједити синовима својима и дому својему након себе да се држе путова Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао.
20
И рече Господ: Вика је у Содому и Гомори велика, и гријех је њихов грдан.
21
Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако да знам.
22
И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23
И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним?
24
Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити мјесту за онијех педесет праведника што су у њему?
25
Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија цијеле земље неће судити право?
26
И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу цијелом мјесту њих ради.
27
А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28
Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за овијех пет затрти сав град? Одговори: Нећу ако нађем четрдесет и пет.
29
И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу због онијех четрдесет.
30
Потом рече: Немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу ако нађем тридесет.
31
Опет рече: Гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за онијех двадесет.
32
Најпослије рече: Немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити због онијех десет.
33
И Господ отиде свршивши разговор с Аврамом; а Аврам се врати на своје мјесто.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.