Постање 28

Тада Исак дозва Јакова и благослови га, и заповједи му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери Хананејских.

Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила, оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака својега.

А Бог свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те да од тебе постане мноштво народа.

И да ти да благослов Аврамов, теби и сјемену твојему с тобом, да наслиједиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму.

Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану, сину Ватуила Сирина, брату Ревеке, матере Јаковљеве и Исавове.

А Исав видје гдје Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и гдје благосиљајући га заповједи му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери Хананејских,

И гдје Јаков послуша оца својега и матер своју, и отиде у Падан-Арам;

И видје Исав да кћери Хананејске нијесу по вољи Исаку оцу његову.

Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила, сина Аврамова, сестру Навајотову.

А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.

И дође на једно мјесто, и ондје заноћи, јер сунце бјеше зашло; и узе камен на оном мјесту, и метну га себи под главу, и заспа на оном мјесту.

И усни, а то љестве стајаху на земљи, а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху;

И гле, на врху стајаше Господ и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твојега и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и сјемену твојему;

И сјемена ће твојега бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на сјевер и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у сјемену твојем.

И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох.

А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацијело је Господ на овом мјесту; аја не знах.

И уплаши се и рече: Како је страшно мјесто ово! Овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што бјеше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.

И прозва оно мјесто Ветиљ, а пређе бјеше име ономе граду Луз.

И учини Јаков завјет говорећи: Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хљеба да једем и одијела да се облачим,

И ако се вратим на миру у дом оца својега, Господ ће ми бити Бог;

А камен овај који утврдих за спомен, биће дом Божји; и што ми год даш, од свега ћу десето дати теби.