Стари завет · Законске књиге
Постање 6
Неваљалство људи. Ноје. Објављење Потопа. Грађење ковчега.
1
А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише,
2
Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе, узимаше их за жене које хтјеше.
3
А Господ рече: Неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.
4
А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бејаху силни људи, од старине на гласу.
5
И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,
6
Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
7
И рече Господ: Хоћу да истријебим са земље људе које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
8
Али Ноје нађе милост пред Господом.
9
Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
10
И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
11
А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
12
И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.
13
И рече Бог Ноју: Крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
14
Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
15
И начини га овако: у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
16
Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
17
Јер, ево, пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.
18
Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
19
И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом; а мушко и женско нека буде.
20
Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
21
И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22
И Ноје учини како му заповједи Бог, све онако учини.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.