Стари завет · Законске књиге
Постање 26
Обновљено обећање Исаку. Исак и Ревека у Герару.
1
Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху, цару Филистејском, у Герар.
2
И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.
3
Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
4
И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.
5
Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповијести моје, правила моја и законе моје.
6
И оста Исак у Герару.
7
А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи због Ревеке, јер је лијепа.
8
И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.
9
И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох да не погинем с ње.
10
А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.
11
И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: Ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.
12
И Исак стаде сијати у овој земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
13
И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
14
И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
15
Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
16
И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.
17
И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
18
И стаде Исак откопавати студенце који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац његов.
19
И копајући слуге Исакове у оном долу, нађоше студенац живе воде.
20
Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
21
Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, зато га назва Ситна.
22
Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
23
И отиде оданде горе у Вирсавеју.
24
И исту ноћ јави му се Господ и рече: Ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.
25
И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.
26
И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом, пријатељем својим, и с Фихолом, војводом својим.
27
А Исак им рече: Што сте дошли к мени кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
28
А они рекоше: Видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
29
Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.
30
Тада их он угости; те једоше и пише.
31
А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
32
Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.
33
И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњега дана.
34
А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату, кћер Елона Хетејина.
35
И оне задаваху много јада Исаку и Ревеки.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.