Стари завет · Законске књиге
Постање 32
Јаковљев сусрет са анђелима. Његов страх од Исава. Молитва и тајанствена борба. Име Израиљ.
1
А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;
2
А кад их угледа Јаков, рече: Ово је око Божји. И прозва оно мјесто Маханаим.
3
И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату својему у земљу Сир, крајину Едомску.
4
И заповједи им говорећи: Овако кажите господару мојему Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се досад.
5
А имам волова и магараца, оваца и слуга и слушкиња, и послах да јавим теби, господару својему, еда бих нашао милост пред тобом.
6
И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твојега Исава, и ето он ти иде у сусрет с четири стотине момака.
7
А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздијели своје људе и овце и говеда и камиле у двије чете.
8
И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.
9
И рече Јаков: Боже оца мојега Аврама и Боже оца мојега Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!
10
Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам господар од двије чете.
11
Избави ме из руке брата мојега, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матери с дјецом.
12
А ти си казао: Заиста, ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да буде као пијеска морскога, који се не може избројити од множине.
13
И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему,
14
Двјеста коза с двадесет јараца, двјеста оваца с двадесет овнова,
15
Тридесет камила дојилица с камиладма, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магараца с десеторо магаради.
16
И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напријед преда мном остављајући доста мјеста између једнога стада и другога.
17
И заповједи првому говорећи: Кад сретнеш Исава брата мојега, па те запита: Чији си и куда идеш и чије је то што гониш пред собом?
18
А ти реци: Слуге твојега Јакова, а ово шаље на дар господару својему Исаву, а ето, и сам иде за нама.
19
Тако заповједи и другому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ.
20
И још кажите: Ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: Ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими.
21
Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје.
22
И по ноћи уста, и узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок.
23
А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.
24
А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре.
25
И кад видје да га не може савладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човјек рваше с њим.
26
Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш.
27
А човјек му рече: Како ти је име? А он одговори: Јаков.
28
Тада му рече: Отселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолио си.
29
А Јаков запита и рече: Кажи ми како је теби име. А он рече: Што питаш како ми је име? И благослови га ондје.
30
И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Бога видјех лицем к лицу, и душа се моја избави.
31
И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.
32
Зато синови Израиљеви не једу крајева од мишића на зглавку у стегну до данашњега дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зглавку у стегну.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.