Стари завет · Законске књиге
Постање 41
Јосиф тумачи фараонове снове. Напредовање у служби. Унапређење земље и старање о њој.
1
А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци.
2
И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали.
3
И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.
4
И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.
5
Па опет заспав, усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;
6
А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех;
7
Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.
8
И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им што је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9
Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух гријеха својега.
10
Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима,
11
Уснисмо у једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо.
12
А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13
И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси.
14
Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15
А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи, а за тебе чујем да умијеш казивати сне.
16
А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17
И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај ријеке на обали.
18
И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.
19
И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.
20
И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех.
21
И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. Утом се пробудих.
22
Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;
23
А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.
24
И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ниједан не зна казати шта значи.
25
А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26
Седам лијепијех крава јесу седам година, а седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27
А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех.
28
То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29
Ево, доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској.
30
А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31
Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32
А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и наскоро ће то учинити Бог.
33
Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском.
34
И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година;
35
Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају,
36
Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37
И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем.
38
И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би био дух Божји?
39
Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти.
40
Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.
41
И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом Мисирском.
42
И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату,
43
И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом Мисирском.
44
И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској.
45
И надје Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом, кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској.
46
А бијаше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона, обиђе сву земљу Мисирску.
47
И за седам роднијех година роди земља свашта изобила.
48
И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега.
49
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја.
50
И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета, кћи Потифере свештеника Онскога.
51
И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега.
52
А другоме надједе име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53
Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској;
54
И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба.
55
Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па што вам он каже, оно чините.
56
И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској.
57
И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста велика глад у свакој земљи.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.