Стари завет · Законске књиге
Постање 21
Рођење Исака. Истјеривање Исмаила и његове мајке. Аврамов завјет са Авимелехом.
1
И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао.
2
Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.
3
И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.
4
И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.
5
А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.
6
А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.
7
И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? Ипак му родих сина у старости његовој.
8
А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
9
И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се подсмијева;
10
Па рече Авраму: Отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње неће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.
11
А то Авраму би врло криво због сина његова.
12
Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво због дјетета и због робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.
13
Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.
14
И Аврам устав ујутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.
15
А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,
16
Па отиде колико се може стријелом добацити и сједе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему, стаде иза гласа плакати.
17
А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару и рече јој: Што ти је, Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.
18
Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
19
И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде и напоји дијете.
20
И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи и поста стријелац.
21
А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.
22
У то вријеме рече Авимелехи Фихол, војвода његов, Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
23
Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
24
А Аврам рече: Хоћу се заклети.
25
Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
26
А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
27
Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.
28
И Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
29
А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
30
А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.
31
Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савеја, јер се ондје заклеше обојица.
32
Тако ухватише вјеру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол, војвода његов, и вратише се у земљу Филистејску.
33
А Аврам посади луг на Вирсавеји, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.
34
И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистејској много времена.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.