Стари завет · Законске књиге
Постање 27
Јаков добија лукавством благослов првенца. Исав ради својем брату о глави. Јаковљево бјекство у Харан.
1
Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава, старијега сина својега, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.
2
Тада рече: Ево, остарио сам, не знам кад ћу умријети;
3
Узми оружје своје, тул и лук, и изиђи у планину, те ми улови лова;
4
И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.
5
А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.
6
А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: Гле, чух оца твојега, гдје бесједи с Исавом братом твојим и рече:
7
Донеси ми лова и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.
8
Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.
9
Иди сада к стаду и донеси два добра јарета да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.
10
Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.
11
А Јаков рече Ревеки матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
12
Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство умјесто благослова.
13
А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
14
Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
15
Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега.
16
И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак.
17
И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови.
18
А он уђе к оцу својему и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?
19
И Јаков рече оцу својему: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.
20
А Исак рече сину својему: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
21
Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине, да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
22
И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
23
И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови;
24
И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.
25
Тада рече: А ти дај, сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.
26
Потом Исак отац његов рече му: Ходи, сине, целуј ме.
27
И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ.
28
Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!
29
Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!
30
А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.
31
Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: Устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.
32
А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој, Исав.
33
Тада се препаде Исак и рече: Ко? Па гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.
34
А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: Благослови и мене, оче.
35
А он му рече: Дође брат твој с пријеваром и однесе твој благослов.
36
А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Нијеси ли и мени оставио благослов?
37
А Исак одговори и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?
38
А Исав рече оцу својему: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав.
39
А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
40
Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш, скршити јарам његов с врата својега.
41
И Исав омрзе љуто на Јакова због благослова којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: Близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.
42
И казаше Ревеки ријечи Исава сина њезина старијега, а она пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: Гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.
43
Него, сине, послушај што ћу ти казати: Устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.
44
И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега,
45
Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?
46
А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, да што ми живот?
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.