Стари завет · Законске књиге
Постање 45
Јосиф се показује својој браћи и уређује да му отац дође у Мисир.
1
Тада Јосиф, не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
2
Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
3
И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
4
А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече: Ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир.
5
А сада немојте жалити, нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашега.
6
Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве.
7
А Бог ме посла пред вама да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављањем превеликим.
8
И тако нијесте ме ви оправили овамо, него сам Бог који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском.
9
Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати.
10
Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје.
11
И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.
12
А, ето, видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим.
13
Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега.
14
Тада паде око врата Венијамину, брату својему, и плака. И Венијамин плака о врату његову.
15
И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
16
И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем.
17
И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: Натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску.
18
Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
19
А ти им заповједи: Овако учините: Узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и повезите оца својега и дођите овамо;
20
А на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи Мисирској, ваше је.
21
И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
22
И свакоме даде по двоје хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
23
А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магараца натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.
24
Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
25
Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову, оцу својему.
26
И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше.
27
Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова;
28
И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.