Стари завет · Законске књиге
Постање 11
Грађење куле у Вавилону. Пометња језика и расељење народа. Родослов од Сима до Аврама.
1
А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.
2
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје.
3
Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И бјеху им опеке умјесто камена и смола земљана умјесто креча.
4
Послије рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.
5
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији.
6
И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили.
7
Хајде да сиђемо и да им пометемо језик да не разумију један другога што говоре.
8
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
9
Зато се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
10
Ово је племе Симово: Бијаше Симу сто година кад роди Арфаксада, друге године послије потопа.
11
А родив Арфаксада, поживје Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
12
А Арфаксад поживје тридесет и пет година, и роди Салу;
13
А родив Салу, поживје Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
14
А Сала поживје тридесет година, и роди Евера;
15
А родив Евера, поживје Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
16
А Евер поживје тридесет и четири године, и роди Фалека;
17
А родив Фалека, поживје Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
18
А Фалек поживје тридесет година, и роди Рагава;
19
Ародив Рагава, поживје Фалек двјеста и девет година, рађајући синове и кћери.
20
А Рагав поживје тридесет и двије године и роди Серуха;
21
А родив Серуха, поживје Рагав двјеста и седам година, рађајући синове и кћери.
22
А Серух поживје тридесет година, и роди Нахора;
23
А родив Нахора, поживје Серух двјеста година, рађајући синове и кћери.
24
А Нахор поживје двадесет и девет година, и роди Тару;
25
А родив Тару, поживје Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
26
А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
27
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
28
И умрије Аран прије Таре оца својега на постојбини својој, у Уру Халдејском.
29
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара, а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арана, оца Мелхе и Јесхе.
30
А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода.
31
И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аранова, унука својега, а Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана и ондје се настанише.
32
И поживје Тара свега двјеста и пет година; и умрије Тара у Харану.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.