Стари завет · Законске књиге
Постање 29
Јаков служи код Лавана за Лију и Рахиљу.
1
Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.
2
И обзирући се, угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима.
3
Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто.
4
И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.
5
А он им рече: Познајете ли Лавана, сина Нахорова? Они рекоше: Познајемо.
6
Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јест, и ево Рахиље, кћери његове, гдје иде са стадом.
7
И он рече: Ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку, па идите и пасите је.
8
А они рекоше: Не можемо докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
9
Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце.
10
А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега, и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега.
11
И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
12
И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревекин; а она отрча те јави оцу својему.
13
А кад Лаван чу за Јакова, сина сестре своје, истрча му у сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово.
14
А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана.
15
Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
16
А Лаван имаше двије кћери: Старијој бјеше име Лија, а млађој Рахиља.
17
И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.
18
И Јакову омиље Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
19
А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.
20
И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
21
И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом.
22
И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу.
23
А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
24
И Лаван даде Зелфу, робињу своју, Лији кћери својој да јој буде робиња.
25
А кад би ујутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?
26
А Лаван му рече: Не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије.
27
Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
28
Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
29
И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
30
И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
31
А Господ, видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њојзи материцу, а Рахиља оста нероткиња.
32
И Лија затрудње и роди сина, и надједе му име Рувим говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
33
И опет затрудње, и роди сина, и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овога. И надједе му име Симеон.
34
И опет затрудње, и роди сина и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надјеше име Левије.
35
И затрудње опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. За то му надједе име Јуда; и преста рађати.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.