Стари завет · Законске књиге
Постање 2
Човјек у рају. Божија заповијест. Стварање жене: брак.
1
Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2
И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;
3
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини.
4
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5
И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,
6
Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7
А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.
8
И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.
9
И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10
А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке.
11
Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата,
12
И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха.
13
А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске.
14
А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Еуфрат.
15
И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.
16
И запријети Господ Бог човјеку говорећи: Једи слободно са свакога дрвета у врту;
17
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.
18
И рече Господ Бог: Није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.
19
Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу, онако да јој буде име;
20
И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21
И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом;
22
И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23
А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека.
24
Зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
25
А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.