Postanje 34

ADina, kći Lijina, koju rodi Jakovu, izađe da gleda djevojke u onom kraju.

A ugleda je Sihem, sin Emora Evejina, kneza od one zemlje, i uze je i leže s njom i osramoti je.

I prionu srce njegovo za Dinu, kćer Jakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavaše.

I reče Sihem Emoru ocu svojemu govoreći: Oženi me ovom djevojkom.

A Jakov ču da je osramotio Dinu kćer njegovu; a sinovi njegovi bijahu u polju sa stokom njegovom, i Jakov oćutje dokle oni ne dođu.

A Emor, otac Sihemov, izide k Jakovu da se razgovori s njim.

A kad dođoše sinovi Jakovljevi iz polja i čuše šta je bilo, žao bi ljudima vrlo i razgnjeviše se veoma što učini sramotu Izrailju obležav kćer Jakovljevu, kako ne bi valjalo činiti.

Tada im reče Emor govoreći: Sin moj Sihem srcem prionu za vašu kćer; podajte mu je za ženu.

I oprijateljite se s nama; kćeri svoje udajite za nas i kćerima našim ženite se.

Pa živite s nama, i zemlja će vam biti otvorena; nastanite se i trgujte i držite baštine u njoj.

I reče Sihem ocu djevojčinu i braći joj: Da nađem milost pred vama, i daću što mi god kažete.

Ištite mi koliko god hoćete uzdarja i dara, ja ću dati što god kažete; samo mi dajte djevojku za ženu.

A sinovi Jakovljevi odgovoriše Sihemu i Emoru ocu njegovu prijevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu.

I rekoše im: Ne možemo to učiniti ni dati sestre svoje za čovjeka neobrezana, jer je to sramota nama.

Nego ćemo vam učiniti po volji ako ćete se izjednačiti s nama i obrezati sve muškinje između sebe.

Onda ćemo udavati svoje kćeri za vas i ženićemo se vašim kćerima, i postaćemo jedan narod.

Ako li ne pristanete da se obrežete, mi ćemo uzeti svoju djevojku i otići ćemo.

I po volji biše riječi njihove Emoru i Sihemu, sinu Emorovu.

I momak ne oklijevaše učiniti to; jer mu kći Jakovljeva omilje veoma; i on bješe najviše poštovan između svijeh u kući oca svojega.

I otide Emor i sin mu Sihem na vrata grada svojega, i rekoše građanima govoreći:

Ovi ljudi hoće mirno da žive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj; a evo zemlja je široka i za njih; pa ćemo se kćerima njihovijem ženiti i svoje ćemo kćeri udavati za njih.

Ali će tako pristati da žive s nama i da postanemo jedan narod ako se sve muškinje među nama obreže, kao što su oni obrezani.

Njihova stoka i njihovo blago i sva goveda njihova neće li biti naša? Složimo se samo s njima, pa će ostati kod nas.

I koji god izlažahu na vrata grada njegova, svi poslušaše Emora i Sihema, sina njegova; i obreza se sve muškinje, svi koji izlažahu na vrata grada njegova.

A treći dan kad oni bijahu u bolovima, uzeše dva sina Jakovljeva, Simeon i Levije, braća Dinina, svaki svoj mač i uđoše slobodno u grad i pobiše sve muškinje.

Ubiše i Emora i sina mu Sihema oštrim mačem, i uzevši Dinu iz kuće Sihemove, otidoše.

Tada dođoše sinovi Jakovljevi na pobijene, i oplijeniše grad, jer u njemu bi osramoćena sestra njihova.

I uzeše ovce njihove i goveda njihova i magarce njihove, što god bješe u gradu i što god bješe u polju.

I sve blago njihovo, i svu djecu i žene njihove pohvataše i odvedoše, i što god bješe u kojoj kući.

A Jakov reče Simeonu i Leviju: Smetoste me, i omraziste me narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoće me ubiti, te ću se istrijebiti ja i dom moj.

A oni rekoše: Zar sa sestrom našom da rade kao s kurvom?