Postanje 30

Rahilja, vidjevši gdje ne rađa djece Jakovu, pozavidje sestri svojoj; i reče Jakovu: Daj mi djece ili ću umrijeti.

A Jakov se rasrdi na Rahilju i reče: Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?

A ona reče: Eto robinje mojeVale, lezi s njom, neka rodi na mojim koljenima, pa ću i ja imati djece od nje.

I dade mu Valu robinju svoju za ženu, a Jakov leže s njom.

I zatrudnje Vala, i rodi Jakovu sina.

A Rahilja reče: Gospod mi je sudio i čuo glas moj, te mi dade sina. Zato mu nadjede ime Dan.

I Vala robinja Rahiljina zatrudnje opet i rodi drugog sina Jakovu.

A Rahilja reče: Borah se žestoko sa sestrom svojom, ali odoljeh. I nadjede mu ime Neftalim.

A Lija, vidjevši gdje presta rađati, uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za ženu.

I rodi Zelfa, robinja Lijina, Jakovu sina;

I Lija reče: Dođe četa. I nadjede mu ime Gad.

Opet rodi Zelfa, robinja Lijina, drugoga sina Jakovu;

I reče Lija: Blago meni, jer će me blaženom zvati žene. Zato mu nadjede ime Asir.

A Ruvim izide u vrijeme žetve pšenične i nađe mandragoru u polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahilja reče Liji: Daj mi mandragoru sina svojega.

A ona joj reče: Malo li ti je što si mi uzela muža? Hoćeš da mi uzmeš i mandragoru sina mojega? A Rahilja joj reče: Neka noćas spava s tobom za mandragoru sina tvojega.

I uveče kad se Jakov vraćaše iz polja, izide mu Lija u susret i reče: Spavaćeš kod mene, jer te kupih za mandragoru sina svojega. I spava kod nje onu noć.

A Bog usliši Liju, te ona zatrudnje, i rodi Jakovu petoga sina.

I reče Lija: Gospod mi dade platu moju što dadoh robinju svoju mužu svojemu. I nadjede mu ime Isahar.

I zatrudnje Lija opet i rodi Jakovu šestoga sina;

I reče Lija: Dariva me Gospod darom dobrijem; da ako se sada već priljubi k meni muž moj, jer mu rodih šest sinova. Zato mu nadjede ime Zavulon.

Najposlije rodi kćer i nadjede joj ime Dina.

Ali se Gospod opomenu Rahilje; i uslišiv je, otvori joj matericu;

I zatrudnje i rodi sina, i reče: Uze Bog sramotu moju.

I nadjede mu ime Josif, govoreći: Neka mi doda Gospod još jednoga sina.

A kad Rahilja rodi Josifa, reče Jakov Lavanu: Pusti me da idem u svoje mjesto i u svoju zemlju.

Daj mi žene moje za koje sam ti služio, i djecu moju, da idem, jer znaš kako sam ti služio.

A Lavan mu reče: Nemoj ako sam našao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Gospod tebe radi.

I još reče: Išti koliko hoćeš plate, i ja ću ti dati.

A Jakov mu odgovori: Ti znaš kako sam ti služio i kakva ti je stoka postala kod mene.

Jer je malo bilo što si imao dokle ja ne dođoh; ali se umnoži veoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dođoh. Pa kad ću i ja tako sebi kuću kućiti?

I reče mu Lavan: Šta hoćeš da ti dam? A Jakov odgovori: Ne treba ništa da mi daš; nego ću ti opet pasti stoku i čuvati ako ćeš mi učiniti ovo:

Da zađem danas po svoj stoci tvojoj, i odlučim sve što je šareno i s biljegom, i sve što je crno između ovaca, i što je s biljegom i šareno između koza, pa što poslije bude tako, ono da mi je plata.

Tako će mi se poslije posvjedočiti pravda moja pred tobom kad dođeš da vidiš zaslugu moju: Što god ne bude šareno ni s biljegom ni crno između ovaca i koza u mene, biće kradeno.

A Lavan reče: Eto, neka bude kako si kazao.

I odluči Lavan isti dan jarce s biljegom i šarene i sve koze s biljegom i šarene, i sve na čem bijaše što bijelo, i sve crno između ovaca, i predade sinovima svojim.

I ostavi daljine tri dana hoda između sebe i Jakova. I Jakov pasijaše ostalu stoku Lavanovu.

I uze Jakov zelenijeh prutova topolovijeh i ljeskovijeh i kestenovijeh, i naguli ih do bjeline koja bješe na prutovima.

I metaše naguljene prutove pred stoku u žljebove i korita kad dolažaše stoka da pije, da bi se upaljivala kad dođe da pije.

I upaljivaše se stoka gledajući u prutove, i što se mlađaše bijaše s biljegom, prutasto i šareno.

I Jakov odlučivaše mlad, i obraćaše stado Lavanovo da gleda u šarene i u sve crne; a svoje stado odvajaše i ne obraćaše ga prema stadu Lavanovu.

I kad se god upaljivaše stoka rana, metaše Jakov prutove u korita pred oči stoci da bi se upaljivala gledajući u prutove;

A kad se upaljivaše pozna stoka, ne metaše; tako pozne bivahu Lavanove, a rane Jakovljeve.

I tako se taj čovjek obogati vrlo, te imaše mnogo stoke i sluga i sluškinja i kamila i magaraca.